Please click here to leave an anniversary message (in any language you choose). You do not need to be a member of Lowlands-L to do so. In fact, we would be more than thrilled to receive messages from anyone. Click here to read what others have written so far.
What’s with this “Wren” thing?
The oldest extant version of the fable
we
are presenting here appeared in 1913 in the first volume of a two-volume anthology
of Low
Saxon folktales (Plattdeutsche
Volksmärchen “Low German Folktales”)
collected by Wilhelm Wisser (1843–1935). Read
more ...
Царић је имао гнездо у колској шупи. Једном приликом су старији напустили гнездо – желели су да набаве младунцима нешто за јело – и оставили су мале потпуно саме.
Након неког времена, отац царић се вратио у гнездо.
„Шта се овде догодило?“, упита он. „Ко вас је повредио, дечице? Потпуно сте преплашени!“
„О татице,“ одговарају, „нека велика бабарога је управо прошла. Изгледала је тако свирепо и страшно! Загледала је у наше гнездо својим огромним очима. То нас је толико уплашило!“
„Разумем,“ рече отац царић, „куда је отишла?“
„Па,“ одговарају, „отишла је низ тај пут.“
„Сачекајте!“ рече отац царић, „ја идем за њом. И не брините више децо, средићу је ја.“ Затим, полете за њом.
Када је прошао окуку, угледао је лава како туда шетка.
Али царић се није уплашио. Слетео је на леђа лава и почео да га прекорева. „Шта
ти имаш да тражиш у мојој кући,“ поче, „и да плашиш моју децу?!“
То је још више ражестило малог бучног царића. „Немаш ти тамо шта да тражиш, кад ти кажем! А ако се вратиш,“ рече, „па, онда ћеш видети! Не желим то да учиним,“ настави, па напокон подиже једну ногу, „али сломићу ти леђа мојом ногом за час!“
Затим, полете назад у своје гнездо.
„Ето, децо,“ прича им, „показао сам му. Неће се више враћати.“