Please click here to leave an anniversary message (in any language you choose). You do not need to be a member of Lowlands-L to do so. In fact, we would be more than thrilled to receive messages from anyone. Click here to read what others have written so far.
What’s with this “Wren” thing?
The oldest extant version of the fable
we
are presenting here appeared in 1913 in the first volume of a two-volume anthology
of Low
Saxon folktales (Plattdeutsche
Volksmärchen “Low German Folktales”)
collected by Wilhelm Wisser (1843–1935). Read
more ...
Carić je imao gnezdo u kolskoj šupi. Jednom prilikom su stariji napustili gnezdo – želeli su danabave mladuncima nešto za jelo – i ostavili su male potpuno same.
Nakon nekog vremena, otac carić se vratio u gnezdo.
„Šta se ovde dogodilo?“, upita on. „Ko vas je povredio, dečice? Potpuno ste preplašeni!“
„O tatice,“ odgovaraju, „neka velika babaroga je upravo prošla. Izgledala je tako svirepo i strašno! Zagledala je u naše gnezdo svojim ogromnim očima. To nas je toliko uplašilo!“
„Razumem,“ reče otac carić, „kuda je otišla?“
„Pa,“ odgovaraju, „otišla je niz taj put.“
„Sačekajte!“ reče otac carić, „ja idem za njom. I ne brinite više deco, srediću je ja.“ Zatim, polete za njom.
Kada je prošao okuku, ugledao je lava kako tuda šetka.
Ali carić se nije uplašio. Sleteo je na leđa lava i počeo da ga prekoreva. „Šta
ti imaš da tražiš u mojoj kući,“ poče, „i da plašiš moju decu?!“
To je još više ražestilo malog bučnog carića. „Nemaš ti tamo šta da tražiš, kad ti kažem! A ako se vratiš,“ reče, „pa, onda ćeš videti! Ne želim to da učinim,“ nastavi, pa napokon podiže jednu nogu, „ali slomiću ti leđa mojom nogom za čas!“
Zatim, polete nazad u svoje gnezdo.
„Eto, deco,“ priča im, „pokazao sam mu. Neće se više vraćati.“